ZABRANA KONKURENCIJE U IT SEKTORU

U saradnji sa našom članicom, advokatskom kancelarijom ZunicLaw, specijalizovanom za pravo u IT-ju, objavljujemo serijal tekstova vezanih za ovu tematiku. Pravni aspekti poslovanja često nisu dovoljno osvetljeni, a u informacionim tehnologijama stvari mogu biti još i složenije usled činjenice da IT kompanije često posluju u više od jednog pravnog sistema. Sigurni smo da će ovaj serijal biti veoma koristan ne samo našim članicama, nego i svima koji se bave IT biznisom.

Zabrana konkurencije u IT sektoru

Iskustvo nam je pokazalo da je zabrana konkurencije u IT sektoru postala jedna od najznačajnijih tema i ,,kamen spoticanja” mnogih pregovora. To nije ni čudno, jer odsustvo efikasne klauzule zabrane konkurencije poslodavcu može da znači gubitak klijenata ili neočekivani odliv radne snage.

Sa druge strane, razumljivo je i da zaposleni programer želi slobodu da bira najbolji profesionalni put u budućnosti, naročito u vremenu kada je potražnja za programerima daleko veća od ponude, čak i na globalnom nivou.

Osim odnosa poslodavac – zaposleni, u IT sektoru zabrana konkurencije je postala naročito važna u odnosima između članova društva sa ograničenom odgovornošću. Masovno povećanje broja privrednih subjekata u IT sektoru (kako preduzetnika tako društava sa ograničenom odgovornošću) i česta situacija da jedno lice obavlja više funkcija, dovodi do kršenja zabrane konkurencije koja je propisana Zakonom o privrednim društvima.

Imajući u vidu da se svakodnevno savetujemo IT firme svih veličina, analizirali smo pojam zabrane konkurencije u radno-pravnom i u privredno-pravnom kontekstu, sa fokusom na IT sektor.

Ipak, tekst se ne bavi pitanjima zabrane konkurencije u obligacionopravnom odnosu tj. pravilima koja važe za preduzetnike (tzv. ,,kontraktore”) koji sarađuju sa IT firmom po osnovu obligaciono-pravnog ugovora (tzv. ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji).

KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE U RADNOM ODNOSU

Ugovorom o radu u IT sektoru se može predvideti klauzula zabrane konkurencije, kojom se predviđa da, bez saglasnosti poslodavca, zaposleni ne može raditi tačno određene poslove u svoje ime i za svoj račun, kao ni u ime ni za račun drugog fizičkog ili pravnog lica. Klauzula zabrane konkurencije može da se ugovori sa dejstvom tokom radnog odnosa (što može ograničiti programera da nakon radnog vremena radi kao freelancer), ali i sa dejstvom nakon prestanka radnog odnosa.

Nema smetnji da klauzula bude ugovorena i nakon momenta zaključenja ugovora o radu, odnosno tokom trajanja radnog odnosa, i to aneksom ugovora o radu. Za direktora društva koji radi van radnog odnosa, klauzula zabrane konkurencije može biti predviđena i ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti. U tom slučaju važe ista pravila kao i za kauzulu koja je deo ugovora o radu.

Primer: Zaposleni ste na poziciji back-end developera u IT firmi. Tokom trajanja radnog odnosa, a ako je predviđeno i određeno vreme nakon prestanka radnog odnosa, bez saglasnosti svog poslodavca ne smete niti u sopstvenoj firmi, niti kao zaposleni kod drugog poslodavca, obavljati tačno određene poslove koje ste prethodno utvrdili u klauzuli zabrane konkurencije.

Klauzula zabrane konkurencije se predviđa ukoliko postoje uslovi da zaposleni kod poslodavca stekne:

nova, posebno važna tehnološka znanja,
širok krug poslovnih partnera,
ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.

Tako se poslovnom tajnom smatra svaka informacija ili podatak čije bi neovlašćeno otkrivanje trećim licima moglo naneti štetu interesima privrednog subjekta ili bi moglo koristiti konkurentima. Tu bi spadali i pregovori sa poslovnim partnerima, kao i poslovni planovi privrednog subjekta, a naročito oni koji se odnose na statusne promene ili promene vlasničke strukture. Međutim, štite se samo one informacije koje su specifične i originalne.

Suštinski, poslovi programera u IT firmi će uvek zadovoljavati ove zakonske uslove. U praksi, klauzula zabrane konkurencije je uvek deo ugovora o radu u IT sektoru.

ZABRANA KONKURENCIJE I ZAŠTITA POVERLJIVIH INFORMACIJA

Klauzula zabrane konkurencije u IT sektoru je neraskidivo povezana sa zaštitom poverljivih informacija poslodavca.

Iz tog razloga naša preporuka je da se, uz ugovor o radu koji sadrži klauzulu zabrane konkurencije, uvek potpiše i Ugovor o poverljivosti.

Treba imati u vidu da pojedine IT firme, pod uticajem modela ugovora o poverljivosti koji su sačinjeni prema pravu drugih država, stavljaju klauzulu zabrane konkurencije u Ugovor o poverljivosti. Smatramo da je ovakva praksa pogrešna, jer Zakon o radu predviđa ugovaranje klauzule zabrane konkurencije u Ugovoru o radu, pa bi se moglo postaviti pitanje dejstva tako ugovorene klauzule.

Pored toga, propusti poslodavaca se najčešće dešavaju kada zaštitu poverljivosti pokušavaju da postignu samo jednom (ili sa nekoliko) odredbi u okviru ugovora o radu. Ugovor o poverljivosti je izuzetno važan i potrebno je na pravilan način odrediti sva prava i obaveze u pogledu zaštite poslovne tajne, koja proističu iz poslovnog odnosa koji se štiti. Prema našem mišljenju, za tako nešto je potrebno sačiniti poseban ugovor o poverljivosti. Inače, kako (ne) treba da izgleda Ugovor o poverljivosti, pisali smo u tekstu NDA (ugovori o poverljivosti u IT sektoru).

Koliko dugo klauzula zabrane konkurencije važi?

Klauzula zabrane konkurencije u radnom odnosu se može ugovoriti:

za period tokom radnog odnosa;
za period nakon prestanka radnog odnosa.

Ne postoji nikakav dodatni uslov za važenje klauzule zabrane konkurencije tokom radnog odnosa, osim da ona bude ugovorena u ugovoru o radu.

Sa druge strane, ako poslodavac želi da produži dejstvo klauzule konkurencije i na period posle prestanka radnog odnosa, to može da uradi:

– Pod uslovom da takva zabrana ne traje duže od 2 godine;

– Pod uslovom da isplati ili isplaćuje posebno ugovorenu naknadu zaposlenom.

Visina ove naknade nije određena Zakonom. Međutim, u praksi se najčešće ugovara u iznosu od 1/3 ili 1/4 mesečne zarade, za ceo period za koji je predviđena zabrana. Može se ugovoriti isplata u jednokratnom iznosu, ili obročno, na mesečnom nivou.

Primer: Ugovorom o radu koji ste potpisali sa Vašim poslodavcem je predviđena klauzula zabrane konkurencije i njeno trajanje od dve godine nakon prestanka radnog odnosa kod poslodavca. Predviđeno je da ne smete da obavljate poslove obrade podataka i hosting aktivnosti u formi preduzetničke radnje ili doo. Poslodavac Vam nije isplatio ugovorenu naknadu. Šest meseci nakon prestanka radnog odnosa osnivate preduzetničku radnju u okviru koje se bavite web hostingom i SEO optimizacijom. Klauzula zabrane konkurencije ne proizvodi dejstvo jer poslodavac nije isplatio naknadu.

To znači da propustom poslodavca da isplati ugovorenu naknadu ni ne nastaje zabrana radnog angažovanja zaposlenog na predviđeni način i u predviđenom roku.

S druge strane, ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da zahteva naknadu štete. Dakle, plaćanje naknade je “sankcija” za zaposlenog ako prekrši klauzulu zabrane konkurencije.

U slučaju nezakonitog otkaza, zabrana konkurencije neće postojati iako je ugovorena.

Za koju teritoriju važi zabrana konkurencije?

Što se tiče teritorijalnog aspekta, važi sloboda ugovaranja zaposlenog i poslodavca da ugovore na kojoj teritoriji će važiti klauzula zabrane konkurencije.

Teoretski, može se zaključiti klauzula zabrane konkurencije za sve države sveta, ali to nije celishodno niti preporučljivo. Klauzula zabrane konkurencije nije ,,jača” ukoliko se postavi šire. Zapravo je obrnuto. Uglavnom se u samoj klauzuli nabrajaju države u kojima poslodavac ima klijente.

Koje poslove zaposleni ne može da obavlja?

Bitno je da su ovi poslovi, koje zaposleni ne sme da obavlja, ugovorom o radu konkretizovani. Na taj način sprečavaju se zloupotrebe od strane poslodavca, jer institut zabrane konkurencije ograničava pravo zaposlenog na rad, pa bi drugačije rešenje bilo krajnje nepravično. Poslovi koje zaposleni ne može da obavlja su oni poslovi koje obavlja kod svog trenutnog poslodavca, za koje kod njega stiče posebna znanja i iskustvo. Rezon ovog rešenja je što, u izvesnoj meri, iskorišćava resurse poslodavca, pa bi sa druge strane, prema poslodavcu bilo nepravično da ovakav institut ne postoji.

Iz tog razloga je veoma bitno da se vodi računa kako će se sastaviti sama klauzula zabrane konkurencije.

U praksi se najčešće srećemo sa ugovorima o radu u IT sektoru koji u odredbi koja se odnosi na zabranu konkurencije sadrže prepisan član zakona. Takva praksa može da dovede do toga da klauzula zabrane konurencije ostane ,,mrtvo slovo na papiru”.

Saglasnost poslodavca

Uslov da se klauzula zabrane konkurencije primenjuje je da nema saglasnosti poslodavca zaposlenom da obavlja određene poslove. U tom slučaju, ako ste u poziciji zaposlenog, preporučuje se da saglasnost poslodavca da obavljate određene poslove bude tada u pisanoj formi.

ZABRANA PREUZIMANJA ZAPOSLENIH

Prema važećem Zakonu o radu, klauzula zabrane konkurencije je sačinjena da, pre svega, štiti poslodavca od situacije da zaposleni ili bivši zaposleni preuzme klijente poslodavca. Međutim, u IT sektoru u Srbiji postoji deficit radne snage, pa su IT firme u poziciji da se takmiče za kvalitetne programere. To dovodi do okretanja klauzule zabrane konkurencije ,,na glavačke”, pa se ugovara zabrana preuzimanja odnosno odvođenja zaposlenih programera. Da bi ovakva odredba imala dejstvo prema pravu Srbije, kao i da bi pokrila sve sporne situacije radi zaštite poslodavca, potrebno je na vreme posvetiti pažnju tome kako ona glasi.

Često imamo situacije da nam se poslodavci obraćaju sa pitanjem da li bi im sud pružio zaštitu u slučaju da pokrenu postupak protiv programera koji je dao otkaz i ,,povukao” još članova tima sa sobom zapošljavajući ih u svoju firmu. U velikom broju slučajeva nalazimo da se zaštita ne bi mogla ostvariti pred sudom, upravo jer je klauzula pogrešno sačinjena u ugovoru.

ZABRANA KONKURENCIJE ČLANOVA ILI DIREKTORA DOO

Dužnost poštovanja zabrane konkurencije predviđena je i Zakonom o privrednim društvima (dalje: ZPD). ZPD predviđa zabranu obavljanja određenih, zakonom predviđenih funkcija, bez pribavljene saglasnosti, u drugom društvu koje je konkurentsko. Ova zabrana važi za tzv. lica sa posebnim dužnostima prema društvu.

Ko se smatra licima sa posebnim dužnostima prema društvu?

Posebne dužnosti prema društvu u okviru doo imaju:

1. članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva (poseduje više od 25% prava glasa u društvu ) ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva1;

2. direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi;

3. likvidacioni upravnik.

Osnivačkim aktom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.

Tako, ako ste lice sa posebnim dužnostima prema društvu, bez prethodno pribavljene saglasnosti ne možete:

imati svojstvo lica sa posebnim dužnostima u konkurentskom društvu,
biti preduzetnik, sa istom ili sličnom delatnošću,
biti zaposleni u konkurentskom društvu,
na bilo koji drugi način biti angažovani u konkurentskom društvu,
imati svojstvo člana ili osnivača konkurentskog društva.

Razlog postojanja zabrane konkurencije je to što se za određena lica (sa posebnim dužnostima prema društvu) u privrednom društvu smatra da bi bilo protivno principu slobode konkurencije ako bi obavljali neke funkcije ili imali određeni status u društvu koje je konkurentsko.

Dakle, ukoliko biste želeli da budete član društva u IT firmi koji ima preko 25% udela, morali biste da pribavite saglasnost od društva u kome ste prvo stekli svojstvo člana društva. Ista praksa važi i za situaciju da želite da se registrujete kao preduzetnik u IT sektoru ili želite da budete direktor, član nadzornog odbora, zastupnik ili prokurista.

KOLIKO DUGO VAŽI ZABRANA KONKURENCIJE PREMA ZPD?

Osnivačkim aktom može se predvideti da zabrana konkurencije važi i posle prestanka svojstva u društvu zbog kog je zabrana zasnovana, ali ne duže od dve godine od prestanka tog svojstva.

U pogledu direktora IT firme, a nezavisno od toga da li je direktor u radnom odnosu ili obavlja funkciju van radnog odnosa, može se osnivačkim aktom predvideti zabrana konkurencije. Ova zabrana konkurencije se može predvideti kako za vreme obavljanja funkcije, tako i dve godine nakon prestanka funkcije. Time se zabrana konkurencije u ugovoru po osnovu koga je direktor angažovan može zaobići.

Primer: Osnivačkim aktom može biti predviđeno da direktor (novoosnovanog) društva ima pravo da zadrži svojstvo člana nadzornog odbora u konkurentskom društvu, kao i da nastavi da posluje kao preduzetnik, ali uz napomenu da će se suzdržavati od širenja delatnosti tako da predstavlja konkurentsko društvo. Ujedno se može ugovoriti da ima zabranu da zapošljava lica zaposlena u društvu po osnovu ugovora o radu ili angažovana po osnovu bilo kog drugog ugovora.

KONKURENTSKO DRUŠTVO I PRETEŽNA DELATNOST

Konkurentskim društvom smatra se ono koje obavlja istu ili srodnu delatnost tako da se u odnosu na društvo koje je u pitanju na tržištu javlja kao konkurent. Koja je delatnost registrovana u APR-u kao pretežna delatnost, nije od značaja.

Utvrdiće se da se radi o konkurentskom društvu i ako ono obavlja sličnu delatnost kao matično društvo, ali se prevashodno, u svakodnevnom poslovanju, bave identičnim poslovima. Pri tome, tendencija je da se u praksi konkurentskim društvom smatra i ono koje je registrovano sa drugom pretežnom delatnošću u odnosu na matično društvo, a sud će se upustiti u ocenu čime se društva prevashodno i na dnevnom nivou bave.

Objasnićemo na primeru iz prakse:

U tom smislu bitno je napomenuti da Zakon o privrednim društvima predviđa mogućnost podnošenja tužbe protiv lica koje povredi pravila o zabrani konkurencije, u roku od 6 meseci od saznanja za učinjenu povredu, a najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede.

Na koji način se smetnja može otkloniti?

Smetnja može biti otklonjena “preventivno” i “naknadno”.

Preventivni način bi bio predviđanje osnivačkim aktom koji poslovi ne predstavljaju povredu dužnosti poštovanja zabrane konkurencije.

Ako već nije predviđeno osnivačkim aktom, isti efekat se može postići i naknadnim dobijanjem odobrenja za obavljanje poslova koji bi inače predstavljali ovu povredu.

1 Kontrolni član društva podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, da vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora.

::: Ovaj blog je originalno objavljen na sajtu www.zuniclaw.com 04. marta 2019. godine :::