Stiže nam nova Vlada – koliko će se ona baviti digitalizacijom i IT industrijom u Srbiji?

Netokracija Srbija, 19.10.2020. Analiza koje su to stvari koje bi se mogle naći u novom ekspozeu, a koje se tiču digitalizacije i IT industrije u Srbiji. Tokom vikenda saznali smo da je ekspoze spreman, a mandatarka za sastav nove Vlade, Ana Brnabić, izjavila je da će građani veoma brzo imati priliku da čuju koje su to stvari koje nova Vlada planira da uradi do 2025. godine.

Iako nismo zemlja koja je poznata po dugotrajnosti sastava svake Vlade, u prethodnom slučaju možemo reći da smo tokom četiri godine imali sasvim solidan kontinuitet, te da je dosta toga urađeno ili započeto kada je digitalizacija u pitanju, ali i kada govorimo o razvoju domaće IT industrije.

Naravno, ima tu stvari protiv kojih su bili mnogi pripadnici domaće IT zajednice, a posebno frilenseri i paušalci. Kritičara ima dosta, što je uvek poželjno, no u razgovoru sa ljudima kojima je posao da spajaju predstavnike domaćih IT kompanija i predstavnike različitih Vladinih kancelarija, ministarstava i agencija, dolazimo do zaključka da je mnogo toga pozitivnog urađeno – posebno u domenu edukacije i procesa.

S druge strane postavlja se pitanje: kako bi novi ekspoze mogao da tretira IT i digitalizaciju i koliko će ovaj sektor biti značajan za novu Vladu?

Pre nešto više od četiri godine smejali smo se delu koji je bio posvećen ovoj temi, ali smo od jedne strane prepisane iz izveštaja ipak došli do konkretnih rezultata. Uoči samog predstavljanja novog ekspozea, odlučili smo da sumiramo protekle četiri godine, ali i da pretpostavimo u kom smeru bi se naš IT sektor dalje mogao razvijati.

Svoja viđenja i predikcije podelili su i Slobodan Marković (savetnik za digitalnu upravu u UNDP) i Nebojša Đurđević (direktor Inicijativa Digitalna Srbija). Ceo članak možete pročitati na Netokraciji a mi vam danas donosimo viđenje ove teme iz ugla Milana Šolaje, direktora VOICT:

Šta je do sada urađeno?

S obzirom na naše dugogodišnje, uglavnom bezuspešne napore da kod donosilaca odluka i kreatora politika na državnom nivou pronađemo sagovornike i nekoga sa kim mogu da se rade konkretne stvari, dolazak Ane Brnabić je predstavljalo zaista drastičnu promenu. To je prva srpska vlada ikada koja je temu informacionih tehnologija i digitalizacije stavila u sam vrh svojih prioriteta – i mislim da je sama ta činjenica najvažnije dostignuće.

Od konkretnih stvari bih izdvojio podršku obrazovanju za IT, naročito uvođenje programiranja u osnovne škole, podršku izgradnji naučno-tehnoloških parkova u Srbiji, kao i pakete zakonskim mera za olakšanje pokretanja biznisa za početnike, te poreske olakšice za istraživanje i razvoj.

Šta možemo da očekujemo u naredne četiri godine?

Bez sumnje, možemo očekivati da će nova tj. stara predsednica Vlade RS zadržati fokus na digitalizaciji. Osim nastavka rada na razvoju javnih digitalnih servisa, verujem da će u ekspozeu svoje mesto naći i aktivnosti usmerene na podizanje konkurentnosti privrede i kvaliteta života građana upravo upotrebom novih tehnologija, jer taj posao je tek započet i ostaje mnogo da se uradi. Centar za digitalnu transformaciju, realizovan u saradnji PKS-a i nemačkog GIZ-a je korak u dobrom pravcu, ali mora značajno da se poveća obuhvat i domet takvih aktivnosti.

Inače, mnogo puta smo negodovali zbog činjenice da u srpskoj ekonomskoj politici nema kontinuiteta. U poslednjih desetak godina smo imali skoro isto toliko različitih sastava vlade, a svaki novi predsednik vlade i svaki novi ministar su uglavnom ignorisali ono što je bilo pre njih. Uzimajući u obzir i to da su mnoge od ključnih aktivnosti dugoročne i prevazilaze trajanje mandata jedne vlade, mislim da je dobro što na čelu Vlade RS ovaj put nema promena i da konačno postoji neki kontinuitet.

Što se tiče kratkoročnog perioda pred nama, nova Vlada može da poentira otpisivanjem poreza i doprinosa koji su odloženi i to, na primer, za sva preduzeća koja nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10%. To bi privredi značilo mnogo u borbi sa posledicama pandemije, a pošto nisu otpuštali ljude to znači mnogo i za državu.

Za mandata ove nove vlade, ja bih voleo da vidim prvenstveno razvoj Analogne Srbije. Digitalne tehnologije su osvojile svet na prečac, ali ako pogledamo ko su pobednici informatičke revolucije videćemo da su to zemlje u kojima cveta slobodno tržište, regulatorni okvir ide na ruku biznisu, obrazovni sistem je snažan, fizička infrastruktura solidna, a svime upravljaju vlade u kojima preovladava načelo dobre i odgovorne uprave. Sve što je upravo nabrojano pripada analognom domenu.

Prostije rečeno, uzalud i najbolja IT rešenja, ako ne postoje stručni kadrovi koji znaju da ih iskoriste i okruženje koje će to da podrži. Na primer, iz Srbije stiže po Gartneru najbolje softversko rešenje na planeti za upravljanje sistemima distribucije električne energije koje se koristi na svim kontinentima, osim – u Srbiji. Drugim rečima, digitalni sistemi su softver, a analogni sistemi su hardver. U ovom trenutku, Srbija je u grupi zemalja sa slabim hardverom iz ove metafore i čiji IT sektori uglavnom rade za tržišta sa jakim hardverom.

Stoga, primarni zadatak Vlade RS u kontekstu daljeg razvoja digitalizacije trebao bi biti upravo razvoj analognih segmenata društva: obrazovanje i razvoj digitalnih veština, okruženje koje podstiče biznis, vladavina prava, te efikasna i odgovorna javna uprava.

Dobra vest je da domaće tržište, nakon dugogodišnje stagnacije, beleži rast, i to dvocifren u poslednje dve godine. Time su ulaganja u IT po glavi stanovnika narasla sa oko 62 na 83 evra. Iako je to još uvek daleko od evropskog proseka od 800 evra, zadržavanjem ovakvog rasta bismo do 2024. ili 2025. konačno dostigli 150 evra po glavi stanovnika, vrednost domaćeg tržišta od oko 1 milijarde i tako stigli na početnu poziciju za dalji ozbiljniji razvoj.

Država bi trebalo da podstiče i pomaže ovakav trend, a situacija sa pandemijom i prisilnom digitalizacijom kojoj je domaća privreda podvrgnuta – ide joj na ruku. Inače, nivo ulaganja u IT po glavi stanovnika je odličan pokazatelj nivoa razvoja privrede i stepena prihvatanja standarda, uključujući evropske.

Ukoliko u ova dva segmenta, razvoju Analogne Srbije i domaćeg tržišta, budu postignuti značajni rezultati, naša zemlja ima realnu šansu da uhvati korak sa razvijenim privredama sveta.