O gloginjama i vlasništvu

Nedavna vest o „velikoj i važnoj“ investiciji Continental-a sada je ispraćena i informacijom da država daje 9,5 miliona evra ovoj kompaniji za „osnivanje Centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu“, te da će tako biti zaposleno „najmanje 500 novih radnika na neodređeno vreme“.

Vojvođanski IKT klaster nudi Continental-u dodatnih 9,5 miliona evra ukoliko tih 500 radnih mesta popune ljudima koji pre toga nisu radili u nekoj IT firmi. Jer, to je definicija “novog radnog mesta”, zar ne?

Continental na tržištu rada sigurno ne može da nađe tih 500 inženjera i moraće da ih traži u postojećim kompanijama. To dalje znači da neće biti otvaranja novih radnih mesta. Osim toga, sigurni smo da ova kompanija neće ni dobit zadržavati u Srbiji i da je poslovni model koji planiraju u suštini outsourcing – u „Centru za istraživanje i razvoj“ će se razvijati rešenja koja će matična kompanija prodavati na svetskom tržištu ne iz Srbije, već iz Nemačke ili neke druge lokacije na kojoj se registruje dobit i plaća porez. Država, dakle, iz džepa poreskih obveznika finansira efektivni odliv mozgova.

Da budemo sasvim nedvosmisleni: ovakav potez države je nož u leđa domaćim IT kompanijama koje uspešno posluju i generišu profit za sebe i za našu državu.

Mi jesmo za slobodno tržište i domaće kompanije se ne plaše konkurencije, što dokazuju svojim nastupom i performansama na stranim tržištima. Ono što brine jeste nelojalna konkurencija u sopstvenom dvorištu – strane kompanije koje u Srbiji dobijaju državnu pomoć i time stiču povlašćen položaj.

IT zajednica se već godinama bori da objasni koje su naše šanse, bezbroj puta smo ukazivali na pravac kojim treba da idemo kako bismo na novi nivo podigli ne samo naš IT sektor nego preko njega i kompletnu srpsku privredu. U svom pristupu lobiranju smo se uvek trudili da imamo uravnotežen stav i razumevanja za teškoće koje donose promene u društvu i spori politički procesi. Promena kursa je veliki posao i jedan od preduslova za uspeh jeste da donosioci odluka budu tome posvećeni.

Država mora da odustane od zastarelog refleksa o stranim direktnim investicijama (SDI), po kom je sve što je strano bolje od domaćeg, a kada je IT u pitanju to sigurno nije uvek tačno. Ne treba da gradimo imidž Srbije kao zemlje u koju stranci dolaze da zaposle domaće IT stručnjake – već kao zemlje koja ima svoju IT industriju, koja postiže uspehe na svetskom tržištu. Ta slika će Srbiji i domaćim IT kompanijama doneti još više poslova i uspeha. Ne zaboravimo da je to jedini naš sektor koji beleži dvocifren rast već dugi niz godina i čiji će neto izvoz uskoro biti broj jedan izvozni proizvod Srbije.

Posao države je, zato, primarno u obrazovnom sektoru koji treba dramatično da poveća broj stručnjaka i reši problem nedostatka nastavnog kadra, u podršci preduzetništvu, kao i u promociji i podršci domaćeg IT-ja na njegovom putu daljeg razvoja – a ne u stvaranju nelojalne konkurencije putem subvencija.

Sa entuzijazmom učestvujemo u projektima obuke mladih ljudi za poslove u IT-ju, širimo dobru vest o značaju i uspesima domaće softverske industrije po Srbiji i ukazujemo na sve dobrobiti koje razvoj novih tehnologija donosi. Donosiocima odluka u vrhu države smo na raspolaganju za konsultacije i zajedničke akcije, učestvovali smo u kreiranju jesenas donete Strategije za razvoj IT-ja. Kroz angažman domaćih IT kompanija se značajno razvila saradnja sa međunarodnim tržištima i Srbija je sve prisutnija i poznatija kao sjajan izvor sofisticiranih softverskih rešenja i usluga.

Međutim, ovakav razvoj događaja nas tera da razmislimo o svemu što smo do sad uložili da uspešnu priču domaće IT industrije učinimo još uspešnijom i, što je još važnije, pretočimo taj uspeh na ostale sektore, javnu upravu, zdravstvo, obrazovanje.

Trenutna Vlada RS je, to moramo da kažemo, prva u kojoj se mnogo više pažnje poklanja IT sektoru. U jesen 2016. godine je usvojena i Strategija razvoja IT sektora u čijem formulisanju je učestvovala i IT zajednica, a u tom procesu smo se trudili da držimo fokus na mogućnostima koje razvoj domaće IT industrije pruža za našu zemlju. Istina je, dakle, da po prvi put imamo sagovornike koji, više nego bilo koji ranije, imaju otvorena vrata za nas.

Upravo zato ovakav potez Vlade RS baca dugačku senku na budući razvoj IT sektora u Srbiji, pa je neophodno objasniti zašto, te u dijalogu razrešiti ova pitanja. Srbija nema vremena i ne može sebi da priušti ovakve eksperimente.